website builder

Led svetiljke FLORA LED
Inovativno rešenje za gajenje povrća u zatvorenom prostoru
Osnovni principi primene

Mobirise

Svetiljke FLORA LED (ДСП08 „FAR-1“ – oznaka prema GOST) se preporučuju za korišćenje u svojstvu dopunskog izvora fotosintetičke aktivne radijacije (FAR):

  1. kao dopuna prirodnoj dnevnoj svetlosti radi povećanja nivoa asimilacionog osvetljenja, da bi se povećao intenzitet fotosinteze i samim tim ubrzao rast i povećao kvalitet biljaka u plastenicima (dopunsko asimilaciono osvetljenje);
  2. za produženje vremena osvetljenja kada je kratak period sunčevog osvetljenja
  3. radi potpune zamene dnevne svetlosti veštačkim osvetljenjem (uzgajanje bez dnevne svetlosti).

Tehnički parametri

Model

Фe, Вт

Фp, мкмоль/с

P, Вт

D, мм

W, кг

FLORA LED 35 D120

ДСП08-5х42-004 УХЛ4 «ФАР-1»

17

75

40

395x134x75

1,2

FLORA LED 70 D120

ДСП08-5х42-004 УХЛ4 «ФАР-1»

34

150

79

700x134x80

1,9

FLORA LED 100 D120

ДСП08-5х42-004 УХЛ4 «ФАР-1»

50

230

115

1005x134x80

2,3

FLORA LED 135 D120

ДСП08-5х42-004 УХЛ4 «ФАР-1»

65

300

150

1310x134x80

2,7

FLORA LED 200 D120

ДСП08-5х42-004 УХЛ4 «ФАР-1»

94

430

225

1615x134x80

3,2

U svetiljkama FLORA LED je primenjen pristup punog sunčevog spektra zračenja (full spectrum). Svetiljka je izvor ukupnog spektralnog dijapazona fotosintetičke aktivne radijacije. Postojanje u zračenju kvantova svetlosti različitih talasnih dužina obezbeđuje odvijanje svih fotobioloških procesa, svojstvenih biljnim organizmima. Kao izvor svetlosti u svetiljci su primenjene visokoefikasne štedljive led diode. Efikasnost fotonskog toka pri punom spektralnom dijapazonu zračenja iznosi 2 μmola/W. Željeni spektar dioda smo postigli nanošenjem specijalnog premaza po našoj tehnologiji.

Mobirise

Elektrotehnički parametri svetiljki

<

Napon napajanja, V

230

Frekvencija napajajuće struje, Hz

50

Klasa energetske efikasnosti

А++

Koeficijent snage, najmanje

0,95

Klasa zaštite

I

Vrsta klimatske izvedbe
Dijapazon radnih temperatura
Stepen zaštite

UHL4
+ 1 °С … + 40 °С
IP54 (IP65 po narudžbi)

Svetlosnooptički parametri svetiljki su u skladu sa STB 1944-2009 (Republika Belorusija) i GOST R 54350-2011 (Ruska Federacija).
Stepen zastite svetiljke je u skladu sa GOST IEC 60598-1-2013
Klimatska izvedba svetiljke je u skladu sa GOST 15150-69.
Kućište svetiljki je izrađeno od visokokvalitetnog aluminijuma prekrivenog čvrstim zaštitnim slojem aluminijum oksida.
Zaštitno staklo svetiljke izrađeno je od optičkog polikarbonata stabilizovanog na ultraljubičasto zračenje. Svetiljka je u skladu sa sledećim standardima Carinskog saveza i Evropske unije:
- tehnički pravilnik Carinskog saveza rus. ТР ТС 020/2011
- Direktive EU 2014/35/EU i 2014/30/EU;
- Standardi: EN605981:2015/AC: 2016/A1:2018; EN 60598-2-1:1989; EN 61547:2009; EN61000-3-2:2014; EN 61000-3-3:2013; EN 62493:2015; EN 62471:2008;
- direktiva koja ograničava sadržaj štetnih materija u električnoj i elektronskoj opremi (RoHS), 2011/65/EU.

Prevoz i čuvanje

Svetiljka u pakovanju proizvođača se prevozi svim vrstama prevoza u zatvorenim prevoznim sredstvima u dobro učvršćenom položaju. Pričvršćivanje u prevoznim sredstvima i prevoz svetiljke obavlja se u skladu s propisima važećim za prevoz date vrste robe uz poštovanje zahteva oznaka za rukovanje na pakovanju. Klimatski uslovi prevoza svetiljke u pakovanju proizvođača:
- dijapazon temperatura okolne sredine od minus 50°C do plus 40°C;
- relativna vlažnost vazduha do 75% na temperaturi plus 15°C.

U prostoriji za čuvanje ne sme da bude prašine, para kiselina i alkalija, agresivnih gasova i drugih štetnih primesa koje izazivaju koroziju.
- Broj redova skladištenja svetiljki u visinu ne više od pet.

Priprema za rad i montaža

Pažnja! Montiranje svetiljki je dozvoljeno licima koja poseduju potrebnu kvalifikaciju i prošla su obuku o propisima bezbednosti u radu s električnom opremom. Radovi vezani za montiranje svetiljki moraju se izvoditi samo uz isključen mrežni napon.Otvoriti pakovanje i izvaditi iz nje svetiljku i komplet montažnih delova. Postaviti na svetiljke nosače i kopče kako je prikazano na crtežu 3.

Mobirise
Mobirise

Crtež. 3

Izvesti postavljanje svetiljki prema šemi postavljanja (izrađuje je naručilac). Preporučuje se da se vešanje svetiljki izvodi na sajlama ili lancima (ne ulaze u komplet za isporuku i naručilac ih sam nabavlja). Minimalna dužina sajle (lanca) iznosi 100 mm.

Priključiti kablove za napajanje svetiljke na spojnu kutiju u skladu sa bojama provodnika koji u nju ulaze: provodnik za uzemljenje – zeleno-žut, provodnik N (neutralni) – svetloplav, provodnik L (faza) – braon ili crn.

Svetiljka je spremna za uključenje napona iz napojne mreže i rad.

Svetiljka se može i direktno povezati mrežnim konektorom. Priključenje napojnih provodnika na svetiljku obavlja se prema oznakama mrežnog konektora.

ZABRANJENO JE INSTALIRANJE I RAD SVETILJKE U PREVRNUTOM POLOŽAJU (S OPTIČKIM SISTEMOM NAGORE )!

U slučaju otkrivanja neispravnosti demontiranje svetiljke obavljati samo uz isključen napon napojne mreže. Po pitanju otklanjanja neispravnosti obratiti se proizvođaču ili specijalizovanoj ustanovi akreditovanoj za ovu vrstu delatnosti.

Tehnički servis

Nisu potrebne posebne mere tehničkog servisiranja svetiljki koje se nalaze u industrijskim (plasteničkim) uslovima primene. Preporučuje se periodično čišćenje gornjeg dela i stakla svetiljki od prljavštine krpom ili mekom pamučnom tkaninom, pri čemu svetiljke moraju biti isključene iz napojne mreže.

Garancija proizvođača

Proizvođač garantuje da svetiljka ispunjava sve zahteve iz navedenih tehničkih uslova ako se potrošač pridržava propisanih uslova rada, prevoza i čuvanja. Propisani rok upotrebe: 10 godina pri prosečnoj upotrebi od 4000 sati godišnje (L90F10 > 40000 sati). GOST R 56230-2014 (Ruska Federacija), IEC/PAS 62717:2011 (Evropska Unija). Garantni rok upotrebe: 20000 radnih sati ili 5 godina od dana prodaje u zavisnosti od toga koji kriterijum nastupi ranije. Garantni rok čuvanja je 12 meseci od trenutka izrade svetiljke. Svetiljka s oštećenjima konstrukcije ne podleže garantnom servisiranju.

Podaci o rashodovanju

Svetiljke ne sadrže materijale i materije opasne po život i zdravlje ljudi i životne sredine. Nisu potrebne posebne mere za svetiljku. Materijale koji se upotrebljavaju za pakovanje svetiljki potrebno je predati specijalizovanoj organizaciji za prijem sekundarnih sirovina na dalju preradu radi ponovnog korišćenja. Prilikom rashodovanja svetiljki, potrebno ih je rastaviti i sortirati sastavne delove prema materijalima od kojih je izrađena i rashodovati ih u skladu s važećim zakonima države.

OSNOVNI PRINCIPI PRIMENE

Postizanje visokog prinosa povrća i ostalih biljnih kultura moguće je samo ako je ostvaren harmonični balans svih dole navedenih faktora

Mobirise

Biljke stvaraju organske materije od neorganskih pomoću sunčeve energije. Ovaj proces se naziva fotosinteza. Za normalan rast i razvoj biljaka značaj uglavnom ima kratkotalasno zračenje koje biljke apsorbuju. To je fotosintetička aktivna radijacija (u nastavku FAR).

SUNČEVA SVETLOST I BILJKA

Sunčeva svetlost se može tretirati kao deo globalnog elektromagnetnog zračenja koje uključuje: radio i zvučne talase, dugotalasno infracrveno (IR, 700 – 3000 nm); vidljivo (FAR, 380 – 710 nm, tabela 1), kratkotalasno ultraljubičasto (UV, 200 – 380 nm) i rendgen zračenje.








380-440 нм

440-465 нм

465-500 нм

500-565 нм

565-590 нм

590-625 нм

625-710 нм

Tok sunčeve radijacije preko jedinice površine naziva se energetska ozračenost (intenzitet radijacije) i po sistemu SI meri u W/m2, a ukupna radijacija (doza zračenja) u J/m2*dan. U međunarodnoj praksi često se primenjuje pojam fotosintetička fotonska radijacija, izražena kroz gustinu toka fotona (PPFD – Photosynthetic Photon Flux Density) – količina fotona na jedinicu površine u jedinici vremena. Pošto se broj fotona meri velikim brojevima, uslovno je prihvaćeno da se za jedinicu broja fotona primenjuje Avogadrov broj (6,022 x 10 mol-1). Na taj način se fotonska ozračenost meri u izvedenim veličinama: μmol/m2*s, a doza zračenja – mol/m2*dan. Doza zračenja se u međunarodnoj praksi naziva DLI (Daily Light Integral).

U praksi povrtarstva u zatvorenom prostoru primenjuje se pojam osvetljenost. Osvetljenost je jednaka odnosu između snopa svetlosti koja pada na određenu površinu izraženog u lumenima i jedinice te površine. Osvetljenost se meri u luksima (lk). Korišćenje lux-a za merenje potrebnog inteziteta svetlosti za uzgoj biljke ima važan nedostatak. Tom prilikom se zanemaruju zračenja tamno plavog i ultra crvenog spektra čije prisustvo je neophodan za normalan rast i razvoj biljke.

Istovremeno se zeleno svetlo, koje ima manju fiziološku važnost za biljke nego tamnoplavo i crveno, u svetlosnom sistemu jedinica predstavlja kao najvažnije. Na taj način merenja u luksima „umanjuju“ udeo energije koja se javlja u „tamnoplavoj“ i „crvenoj“ oblasti spektra. Da bi se kompenzovale ove deformacije, moraju se uvoditi posebni korektivni koeficijenti.

Sunčeva svetlost dospeva na Zemlju u vidu direktne radijacije (skoro paralelnih zraka) i difuzne radijacije posle disperzije od strane atmosfere i odbijanja od oblaka. One zajedno obrazuju ukupnu sunčevu radijaciju. Ukupna fotosintetička aktivna radijacija može se približno izračunati prema formuli:

Q=0,43 * S + 0,56 * D, где

Q -ukupna količina FAR;

S – ukupna direktna radijacija;

D – ukupna difuzna radijacija.

Za objedinjenu ocenu ukupne FAR može se primeniti pristup:

ukupna FAR = 50% sunčeve radijacije

Oko 75% FAR uhvati lišće biljaka, ≈ 15 % se odbija, ≈ 10 % prolazi kroz lišće. Ova raspodela svetlosne energije ne menja se u različito vreme dana. Energija se transformiše prilikom biohemijskih procesa ili odlazi u okolni vazduh. Najviše 5% sunčeve energije se koristi za fotosintezu, a oko 70% ili još više se pretvara u toplotu. Intenzitet fotosinteze veoma zavisi od ozračenosti fitocenoze fotosintetičkom aktivnom radijacijom (fotosintetička ozračenost). Ova zavisnost se izražava logoritamskom krivom koja je dobila naziv svetlosna kriva fotosinteze (crtež 1). Fotosintetički aparat biljaka prilagođen je korišćenju pri neznatnoj ozračenosti (kod većine biljaka fotosinteza počinje već pri ozračenosti od 5 W/m2). Puna dnevna osvetljenost u podne letnjeg sunčanog dana dostiže na površini Zemlje otprilike 450 W/m2 FAR ili 2000 μmola/m2 FAR (oko 100 000 lk i više).

Mobirise



Crtež 1. Svetlosna kriva fotosinteze

Mogu se izdvojiti tri karakteristična segmenta krive fotosinteze:

Prvi pravolinijski segment do nivoa ozračenosti 100 ... 150 W/m2 ili 450 ... 700 μmol/m2 FAR (20000 ... 30000 lk). Na ovom segmentu brzina fotosinteze raste proporcionalno rastu osvetljenosti.

Krivolinijski segment do nivoa osvetljenosti 250 ... 300 W/m2 ili 1150 ... 1400 μmol/m2 FAR (50000 ... 60000 lk). Na ovom segmentu brzina fotosinteze se usporava, ali nastavlja da se povećava , iako neproporcionalno porastu osvetljenosti.

Drugi pravolinijski segment. Na ovom segmentu dalje povećanje osvetljenosti ne izaziva izmenu brzine fotosinteze. Poslednje stanje naziva se stanje svetlosnog zasićenja. Kod biljaka umerene zone svetlosno zasićenje nastaje pri ozračenosti od 100...200 W/m2 ili 450...900 μmol /m2 FAR (20000...40000 lk).

Osvetljenost pri kojoj je intenzitet fotosinteze jednak intenzitetu disanja naziva se svetlosna kompenzaciona tačka.

Biljke apsorbuju oko 75% svetlosti. Najviši nivo apsorpcije zapaža se u tamnoplavo-ljubičastoj oblasti, najniži u zelenoj oblasti spektra. Nivo apsorpcije po spektralnim dijapazonima približno se može se proceniti na sledeći način:

B (blue, 400 – 500 нм) ≈ 90% 

G (green, 500 – 600 нм) ≈ 60% 

R (red, 600 – 700 нм) ≈ 80%.

Na intenzitet fotosinteze utiče spektralni sastav svetlosti (crtež 2 i crtež 3).

Crtež 2. Spektralni sastav sunčeve svetlosti (FAR) na sredini dana:
a) u kvantnoj formuli; b) u energetskoj formuli
pod vedrim nebom; pod potpunom oblačnošću
(uprosečene krive: spektar apsorpcije; spektar delovanja fotosinteze)

Mobirise

Fotomorfogeneza su procesi koji se odvijaju u biljci pod uticajem svetlosti različitog spektralnog sastava i intenziteta.
Fotosinteza se najbrže odvija u crvenim i tamnoplavo-ljubičastim zracima zato što njih pigmenti lista biljke bolje apsorbuju. Zavisnost efikasnosti hemijskog (biološkog) dejstva svetlosti od dužine njenog talasa naziva se spektar dejstva, zato je zavisnost intenziteta fotosinteze od dužine svetlosnog talasa – spektar dejstva fotosinteze. Maksimalni intenzitet fotosinteze zapaža se pri osvetljenosti crvenim zracima. Intenzitet i spektralni sastav svetlosti utiču na hemijski sastav proizvoda fotosinteze. Pri visokoj osvetljenosti više se stvaraju ugljeni hidrati, pri niskoj organske kiseline. Crveno svetlo stimuliše stvaranje ugljenih hidrata i rastezanje ćelija, koči obrazovanje bočnog korenja. Tamnoplavo svetlo stimuliše disanje, stvaranje aminokiselina i belančevina, stimuliše deljenje ćelija, ali koči njihovo rastezanje. Kod biljaka odgajenih na tamnoplavoj svetlosti hloroplasti imaju dobro razvijene grane, a kod biljaka odgajenih pod crvenom svetlosti grane su nedovoljno razvijene.

    Svetlost utiče na rad stoma lista i predstavlja glavni faktor koji reguliše transpiraciju: na fotosintezu se troši manje od 5% apsorbovanog svetla, ostala svetlost se transformiše u toplotnu energiju koja se troši na isparavanje vode.

Svetlost takođe utiče i na apsorpciju elemenata ishrane: u tami se ona usporava i postepeno prestaje, i pojačava se na svetlosti, posebno pri narastanju transpiracionog toka. Smanjenje svetlog perioda dana koči apsorpciju azota i sintezu aminokiselina. Pri nedostatku svetlosti takođe se loše razvija korenov sistem. Na sastav prozvoda fotosinteze utiče i brz prelazak od tame ka svetlosti i obrnuto. Prvo se posle uključivanja svetla visokog intenziteta prvenstveno obrazuju neugljenohidratski proizvodi i tek posle nekog vremena – ugljeni hidrati. Posle isključivanja svetla, naprotiv, lišće ne gubi odmah sposobnost fotosinteze. Prvo se koči sinteza ugljenih hidrata i tek potom organskih kiselina i aminokiselina.


INTENZITET FOTOSINTEZE I PRODUKTIVNOST (PRINOS)

 Prema teoriji fotosintetske produktivnosti biljaka, glavni faktori koji određuju visinu biološkog prinosa su:

Veličina površine fotosintetskog aparata, uglavnom lišća.
-Brzina formiranja fotosintetskog aparata
-Intenzitet i dužina trajanja rada fotosintetskog aparata.
-Odnos između procesa obrazovanja i potrošnje organske materije.

Ne postoji uvek direktna veza između prinosa i intenziteta fotosinteze. Najveći intenzitet fotosinteze zapaža se kod pustinjskih i polupustinjskih biljaka, a biljke tamo rastu izuzetno sporo. U tim predelima uslovi za rast su povoljni, ali je intenzitet fotosinteze nizak. Prosečna brzina fotosinteze u tim uslovima je 5 puta manja od moguće, a u ekstremnim uslovimaneretko pada na nulu.

Put prema povećanju prosečnog stabilnog intenziteta fotosinteze je stvaranje optimalnih mikroklimatskih uslova za biljke (zadatak agrotehnike).Veliki značaj ima brzina formiranja i konačna površina listova. Ukoliko se kod biljaka formira mala lisna površina, prinos je nizak; ukoliko ima mnogo listova, onda donjim listovima može da nedostaje svetlosti, i intenzitet fotosinteze će biti na kompenzativnom nivou. Za opis površine listova obično se koristi veličina lisnog indeksa. Indeks lisne površine (ILP) predstavlja odnos ukupne površine svih listova prema površini zemljišta koje date biljke zauzimaju. Površina listova optimalna za sadnju zavisi od rasporeda na stablu. Što su listovi vertikalnije raspoređeni, to gornji listovi manje zasenjuju donje i samim tim indeks lisne površine može biti viši. Kao po pravilu ILP varira od 2,0 do 3,7. Medjutim, kod pšenice doseže do 7. Kod šećerne trske, kao i kod drugog tropskog rastinja, teorijski može da dosegne 15. Kod biljaka koje imaju rozete listova naslonjene na zemlju maksimalni intenzitet fotosinteze u usevu dostiže se već kod ILP od 1,0 do 1,5. Istovremeno biljke s uskim listovima, koji se nalaze više ili manje vertikalno i ravnomerno na izdanku, imaju visok intenzitet fotosinteze kod ILP od 4 ... 5, a kod pšenice do 8 ... 10. Visokoprinosne sorte šećerne repe imaju levkaste rozete listova izdignute iznad zemlje, a niskoprinosne položene po zemlji. U lošim agrotehničkim uslovima ekonomski prinos je ograničen niskim vrednostima ILP (1,0 ... 1,5). U ovom slučaju povećanje prinosa zavisi od povećanja površine listova. ILP mora da bude 3 ... 4. Povećanje površine listova povoljno je za prinos samo do određene granice. U proseku za umerenu zonu optimalnim se smatra do 5 m2 listova po 1 m2 njive, a za vlažne tropske predele 10 m2. U slučaju njenog daljeg povećanja počinje međusobno zasenjivanje listova, pogoršava se dopiranje svetlosti prema donjim listovima, što dovodi do smanjenja čiste produktivnosti fotosinteze. Suviše veliko povećanje lisne površine u poljoprivrednom usevu ili zasadu može dovesti do smanjenja ekonomski korisnog prinosa, pošto će se listovi međusobno zasenjivati, a i čim je više listova, tim se više asimilata troši na njihovo formiranje.

Lisni indeks je jedan od važnih pokazatelja koji određuju količinu svetlosti koju apsorbuju biljke date populacije. Formiranje optimalne lisne površine u usevu je osnovni metod upravljanja prinosom.

Trajanje rada fotosintetskog aparata sastoji se od dužine fotoperioda (svetlog perioda dana + dodatna rasveta), dužine života same biljke i pojedinačnog lista. Veći prinos daju sorte čiji se listovi rano formiraju i dugo žive. Kako povećati trajanje rada listova? Potrebno je povećati dužinu života hloroplasta. Zbog toga je neophodno stvoriti za biljke optimalnu svetlosnu sredinu i druge parametre abiotičke sredine. Biljke mogu da prikupe dovoljnu količinu suve materije, čak i pri umerenom intenzitetu svetlosti, ukoliko je dovoljno dug period povoljan za fotosintezu. Dakle, najveći prinosi mogu biti dobijeni pri brzom razvoju optimalne površine listova, povećanju trajanja njihovog rada tokom dana i čitavog vegetacionog perioda, maksimalnoj fotosintezi i velikim dnevnim povećanjima organskih materija. Svi ovi pokazatelji variraju u zavisnosti od kulture, sorte i uslova uzgajanja, i dobre pokazatelje moguće je postići uz pomoć agrotehničkih mera i selekcije usmerene na povećanje intenziteta fotosinteze, brzine i usmeravanja asimilata. Još jedan put za povećanje prinosa je povećanje procenta iskorišćenosti fotosintetske aktivnosti radijacije. U prirodnim uslovima biljke za fotosintezu iskoriste 2 - 5 % apsorbovane energije, a u veštačkim do 10%.

CILJNI NIVO FAR U POVRTARSTVU U ZATVORENOM PROSTORU

U svetskoj praksi se sve vrste kultivacionih objekata grade računajući na maksimalnu iskorišćenost sunčeve radijacije. Sunčeva radijacija je osnovni klimatski faktor koji određuje vrste i tipove kultivacionih objekata u određenom mestu, odabir kultura po periodima i rokovima njihovog uzgajanja. Sunčeva radijacija ima određeni intenzitet, spektralni sastav i dnevno trajanje u zavisnosti od zone uzgajanja povrtarskih kultura u kultivacionim objektima. Na teritoriji Rusije se zapaža distribucija ukupne sunčeve radijacije uglavnom po geografskoj širini: količine se smanjuju pomeranjem s juga na sever. Na osnovu dugogodišnjih istraživanja izvršeno je zoniranje teritorije Rusije prema prilivu prirodne FAR, koja dospeva u plastenike u periodu jeseni i zime. U skladu s izračunatim mesečnim količinama ukupne FAR u decembru-januaru (najkritičniji meseci u godini prema prilivu sunčeve radijacije) Rusija je uslovno podeljena na 7 svetlosnih zona prema narastajućoj količini FAR (tabela 2).

Zona

Region

Količina FAR

 

I

Arhangelska oblast

Magadanska oblast

Republika Karelija

Vologodska oblast

Novgorodska oblast

Republika Komi

Lenjingradska oblast

Pskovska oblast

110-220 cal/cm2

5 – 10 MJ/m2

 

II

Ivanovska oblast

Nižegorodska oblast

Republika Mordovija

Čuvaška Republika

Kirovska oblast

Permska oblast

Tverska oblast

Jaroslavska oblast

Kostromska oblast

Republika Marija El

Udmurtska Republika

400-580 cal/cm2

15 – 25 MJ/m2

 

 

 

III

Belgorodska oblast

Voronješka oblast

Krasnojarski kraj

Lipecka oblast

Republika Baškortostan

Republika Hakasija

Smolenska oblast

Brjanska oblast

Kalinjingradska obl.

Kurganska oblast

Moskovska oblast

Republika Saha (Jakutija)

Rjazanska oblast

Tambovska oblast

Vladimirska oblast

Kaluška oblast

Kurska oblast

Orlovska oblast

Republika Tatarstan

Sverdlovska oblast

Tomska oblast

610-970 cal/cm2

25 – 40 MJ/m2

 

 

 

IV

Altajski kraj

Irkutska oblast

Novosibirska oblast

Penzenska oblast

Republika Tuva

Uljanovska oblast

Astrahanska oblast

Kamčatska oblast

Omska oblast

Republika Altaj

Samarska oblast

Volgogradska oblast

Kemerovska oblast

Orenburška oblast

Republika Kalmikija

Saratovska oblast

 

1000-1380 cal/cm2

40 – 60 MJ/m2

 

V

Krasnodarski kraj (osim Crnomorske obale)

1450-1670 cal/cm2

60 – 70 MJ/m2

Republika Adigeja

Čitinska oblast

Republika Burjatija

Rostovska oblast

 

VI

Krasnodarski kraj (Crnomorska obala)

Republika Dagestan

1770-2080 cal/cm2

75 – 85 MJ/m2

 

 

Kabardino-Balkarska Republika

Republika Ingušetija

Karačajevo-Kerčeska Republika

Stavropoljski kraj

Republika Severna Osetija - Alanija

Čečenska Republika

 

VII

Amurska oblast

Habarovski kraj

 

Primorski kraj

Sahalinska oblast

2370-3450 cal/cm2

100 – 145 MJ/m2


Sličan prilaz može se primeniti i na druge oblasti zemaljske kugle u skladu sa geografskom širinom u kojoj se nalaze plastenici i drugi kultivacioni objekti u povrtarstvu u zatvorenom prostoru. Mera fotosintetske ozračenosti biljaka u plasteniku sastoji se od dva činioca: prirodne i veštačke FAR. U plastenicima koji se nalaze u južnim regionima sveta udeo prirodnog činioca FAR biće veći nego za plastenike koji se nalaze u srednjem pojasu, a posebno u severnim regionima. Nepropisno izabrani svetlosni režimi ozračenosti mogu dovesti do manjka prinosa biljaka u slučaju nedostatka veštačkog svetla ili do neosnovanog poskupljenja cene koštanja biljnih proizvoda u slučaju njihovih viškova. Odluka o primeni dopunskog osvetljenja biljaka u plasteniku i visini tražene snage sistema elektro osvetljenja zahteva analizu niza faktora. U njih spadaju: robna strategija plasteničkog kompleksa (težnja da se smanje troškovi proizvodnje uz maksimalno korišćenje prirodne FAR u toplom periodu godine ili težnja da se povećaju prihodi uz maksimalne prodajne cene biljnih proizvoda u hladnom periodu godine), kultura (sorta, vegetativni period), tehnologije koje će se primenjivati, finansijske, organizacione i tehničke mogućnosti itd. Potrebno je uzimati u obzir ne samo intenzitet ozračenja biljaka nego i dužinu fotoperioda koji će se primenjivati u konkretnom tehnološkom procesu.
Proizvod intenziteta FAR radijacije i dužine trajanja radijacije određuje dozu ozračenja biljaka, tj. količinu FAR (DLI) koja dolazi do biljaka.
Očigledno je da se jednake doze ozračenja biljaka mogu dobiti bilo uz nizak nivo ozračenosti, koji odgovara slaboj fotosintezi ali u dugom fotoperiodu, ili obrnuto – uz visok nivo ozračenja koji odgovara intenzivnoj fotosintezi i skraćenom fotoperiodu. Zbog toga je potrebno da se određivanje intenziteta ozračenja i dužine fotoperioda vrši u određenoj korelaciji u skladu s agrotehničkim merama koje se primenjuju u datom plasteničkom kompleksu. Robna strategija plasteničkog kompleksa i ciljni nivo ekonomski korisnog prinosa predstavljaju osnov za proračun potreba u količinama FAR. Geografski položaj plasteničkog kompleksa i tehnička osobine kultivacionog objekta predstavljaju osnov za proračun prirodne FAR (besplatni resurs za proizvodnju kojom raspolaže plastenički kompleks) i određivanja količine veštačke FAR (dobavljeni resurs). Tražena količina veštačke FAR predstavlja osnov za proračun snage sistema elektro osvetljenja u plasteniku (crtež 4).
Mobirise

Crtež 4. Algoritam analize i usvajanja rešenja o primeni sistema elektro osvetljenja u plasteniku

Maksimalne vrednosti potrebne količine svetla za ekonomski korisnu biomasu osnovnih kultura povrtarstva u zatvorenom prostoru nalazi se u opsegu:

-krastavac          100-150 W/m2      (25 – 40 mol/m2dan)
-paradajz         150-180 W/m2     (40 – 45 mol/m2dan) 

Preporučeni nivo dnevne količine fotosintetičke ozračenosti nekih biljaka (DLI) za povrtarstvo u zatvorenog prostoru uz uzimanje u obzir tehno-ekonomskih mogućnosti naveden je u tabeli 3. ###tabela 2###

Kultura

Minimalna DLI

Optimalna DLI

J/m2*dan

Mol/m2*dan

J/m2*dan

Mol/m2*dan

Paradajz

4,4

20

6,5

≥ 30

Krastavac

3,3

15

6,5

≥ 30

Paprika

4,4

20

6,5

≥ 30

Salata

2,6

12

3,7

17

Jagoda

3,7

17

4,4

≥ 20


Svakoj kulturi je potrebna određena količina svetlosti za formiranje 1 kg/m2 plodova.

Približno pravilo za kulturu krastavca. Za formiranje 1 kg/m2 plodova potreba u sunčevoj svetlosti iznosi:

dugoplodni krastavci 350 – 450 g 26 – 32 cm 30 – 35 MJ/m2
srednjeplodni krastavci 180 – 220 г 18 – 22 cm 35 – 40 MJ/m2 
kratkoplodni krastavci 100 – 130 g 12– 15 cm 40 – 50 MJ/m2 

Proračun potrebe u veštačkoj FAR može se izvoditi računajući ≈ 30 MJ/m2 ili ≈ 140 mol/kg*m2 po 1 kg/m2. Sadržaj suve materije u krastavcima iznosi 3 – 5 %. S povećanjem doze ozračenosti povećavaće se suva masa, shodno tome i količina i kvalitet roda. Za paradajz potreba u FAR je veća nego za krastavce. Sadržaj suve mase u paradajzu je veći nego u krastavcima otprilike za 1,5 put (5 – 7 %).

Za paradajz se može preporučiti sledeći prilaz:

Dnevno je za održanje života biljke paradajza potrebno = 1,0 MJ/m2 (= 4,5 mol/m2). Za razvoj svakog grozda dodatno je još potrebno po 0,4 ... 0,85 MJ/m2 ili 1,8 ... 3,9 mol/m2. Količina potrebne svetlosti zavisi od tipa paradajza (krupnoplodni, grozdast, koktel ili čeri paradajz), od gustine zasejanosti biljaka i plodonosnog opterećenja po 1 m2 površine. Pritom u cilju stvaranja rezerve mlade biljke s jednim grozdom treba da dobijaju do 3 MJ/m2 dnevno. Na taj način, prilikom formiranja fotocenoze paradajza koji ima 8 – 9 grozdova na stablu, potreba u FAR iznosi ≈ 8,5 MJ/m2 ili = 40 mol/m2.

SNAGA SISTEMA ELEKTRO OSVETLJENJA PLASTENIKA

Sistem elektro osvetljenja plastenika na osnovu led svetiljki FLORA LED je inovativan i perspektivan, i dolazi kao zamena tradiciionalnih sistema dodatnog osvetljenja na osnovu natrijumovih sijalica visokog pritiska (HPS).                 
Prednosti novog tehničkog rešenja u povrtarstvu u zatvorenom prostoru u odnosu na tradicionalno na osnovu HPS:

Viši КПД. Koeficijent korisnog dejstva konverzije energije električne struje u energiju biološki aktivnog elektromagnetnog zračenja (FAR) kod led svetiljki viši je za 30%...50%.

Viši koeficijent iskorišćenosti svetlosnog toka1. LED svetiljke ne „oprljuju“ biljke i dopuštaju da se svetlosni tok lokalizuje neposredno na fitocenozi biljaka, u manjem stepenu osvetljujući tehnološke prolaze. Led sistem elektro osvetljenja omogućuje da se poveća ozračenost firocenoze za 20%...30% uz jednake utroške električne energije.

Mogućnost regulisanja svetlosnog toka. Po posebnom zahtevu svetiljke FLORA LED ima mogućnost priključenja na sistem upravljanja svetlosnim tokom. Na ovaj način se optimizuje fotosintetička ozračenost fotocenoze i smanjuje potrošnja električne energije u uslovima povećanja količine prirodne sunčeve radijacije u toplom periodu godine. Postepeno postizanje punog kapaciteta ujutro i postepeno isključivanje uveče omogućuje da se izbegne stres kod biljaka.

Spektar povoljan za rast biljaka. Realizovan pristup punog spektra FAR. Biljka ima mogućnost da dobija radijaciju u ukupnom biološki aktivnom dijapazonu (380 – 780) nm, što povoljno utiče na procese razmene u biljci.

Stabilnost svetlosnog toka u vremenu. LED svetialjke imaju stabilan svetlosni tok u procesu rada. Pad svetlosnog toka ne prelazi 10% od prvobitnog nivoa tokom propisanog roka trajanja od 40.000 sati.

Dug rok trajanja. LED svetiljke imaju dug rok trajanja, koji premašuje propisani rok trajanja HPS za 3-4 puta. Propisani rok trajanja za LED svetiljke utvrđen je na 40.000 sati (L90F10=40000h). Međutim, moguće je korišćenje i u dužem vremenskom periodu.

Efikasno korišćenje sistema elektro osvetljenja na osnovu LED svetiljki FLORA LED omogućuje smanjenje za 2 puta potrošnje električne energije u poređenju s tradicionalnim dodatnim osvetljenjem u plastenicima na osnovu natrijumovih sijalicu pod visokim pritiskom.

Proračun snage sistema elektro osvetljenja je važan inženjerski zadatak. Precizni proračuni na osnovu fundamentalnih nauka još uvek su otežani. Potrebno je umnogome koristiti empirijske podatke. Prilikom analize i donošenja odluka o projektnom nivou snage sistema elektro osvetljenja u plasteniku potrebno je analizirati sledeće faktore:

Količinu FAR potrebnu za dobijanje 1 kg ekonomski korisnog prinosa s 1 m2.
Koeficijent korisnog dejstva sistema elektrorasvete prilikom konverzije energije električne struje u energiju biološki aktivnog elektromagnetnog zračenja.
Koeficijent iskorišćenosti svetlosnog toka određuje se kao odnos svetlosnog toka koji dospeva u oblast fitocenoze prema svetlosnom toku koji generiše sistem elektro osvetljenja. (Samo svetlost dospela u oblast fitocenoze može potencijalno uzajamno delovati s biljkom).
Koeficijent koji karakteriše deo svetlosnog toka koji može da reaguje na fitocenozu biljke sa datom prostornom strukturom (sa odgovarajućim ILP)

Preporučeni nivo snage sistema elektro osvetljenja na osnovu LED svetiljki za svetlosne zone Ruske Federacije naveden je u tabeli 4.

 

Parametar

Svetlosna zona

V - VII

III - IV

I - II

*

40-450

45-550

55-600

bez sunca

Snaga, W/m2 (1 m2 plastenika)

≈ 75

≥ 110

≥ 150

≥ 200

Osvetljenost fitocenoze, W/m2

≈ 45

≥ 65

≥ 90

≥ 120

PPFD, μmol/m2

≈ 200

≥ 300

≥ 400

≥ 550

Doza osvetljenosti fitocenoze na sat

kJ/m2

162

234

324

432

mol/m2

0,7

1,1

1,5

2,0

 

DLI (16 sati)

MJ/m2

2,6

3,7

5,2

6,9

mol/m2

12

18

24

≥ 30

Radnih sati godišnje

3000

3600

3600

5500

Utrošak el. energije, kW-h/m2

225

400

540

1100

 

Prirodna FAR

MJ/m2*godina

≈ 1880

≈ 1300

≈ 1100

0

Secif. težina

≈ 80%

≈ 60%

≈ 50%

0%

 

Veštačka FAR

MJ/m2*godina

≈ 500

≈ 850

≈ 1100

≈ 2400

Secif. težina

≈ 20%

≈ 40%

≈ 50%

100%

 

Ukupna FAR

MJ/m2*godina

≈ 2300

≈ 2150

≈ 2200

≈ 2400

ukupno

100%

100%

100%

100%

 

* Kultura u zatvorenom prostoru

Prostorna šema rasporeda svetiljki

Poznato je da biljke poseduju jedinstvenu sposobnost apsorbovanja energije svetlosnog toka koji na njih pada. Pritom se samo energija svetlosnog toka koju apsorbuju biljke pohranjuje u njima u vidu specifičnih hemijskih veza, što i određuje rast biljaka. Efikasnost iskorišćenosti svetlosne energije mnogo zavisi od optičkih svojstava biljnog organizma. U tom kontekstu listovi biljaka predstavljaju osnovne fitoelemente apsorpcije svetlosne energije. Stabla biljaka su u manjem stepenu sposobna da apsorbuju, a samim tim i iskoriste energiju, a u nizu slučajeva to mogu i ekonomski korisni organi: plodovi, klasje, bobice itd. Prilikom razmatranja kulture u celini imamo posla ne s pojedinačnim biljkama, nego s fitocenozama biljaka. Ova okolnost zahteva od nas duboko razumevanje ne samo mehanizma dospevanja svetlosne energije do biljaka, nego i načina raspodele svetlosne radijacije unutar fitocenoze. A taj način zavisi ne samo od optičkih svojstava listova i drugih fitoelemenata biljaka , nego i od arhitektonike fitocenoze kao složenog fotosintetičkog sistema. Unutar fiticenoze pravac padajućeg i disperzivnog zračenja može bitno da se izmeni. U svetlosnom toku unutar fitocenoze postoji kako direktna radijacija, tako i radijacija koju se odbija od fitoelemenata. U slučaju korišćenja veštačkih izvora svetlosti, u radijaciji koja prolazi kroz gornji lisni sloj svetlost s velikim udelom direktnih zraka preovladavaju nad disperzivnim, a pravac maksimalne snage svetlosti zavisi od lokacije izvora zračenja. U isto vreme u određenim unutarcenoznim zonama lisnih nizova, gde direktno zračenje od izvora ekranira lišće , značajan udeo čini disperzivna radijacija. Direktna radijacija menja svoju prvobitnu usmerenost; postaje difuzna uz najmanje dva prolaska kroz list. Fitocenoza salatnih povrtarskih kultura obrazuju usevi niskog rasta, čija se lisna struktura može smatrati jednorednom. Radijacija posle uzajamnog dejstva s takvim fitocenozama u celini čuva prvobitnu usmerenost, pošto u njoj preovladavaju direktni zraci i zraci koji su uglavnom prošli kroz jedan list. Razmatrajući višeredne fitocenoze na primeru fitocenoze krastavca, potrebno je napomenuti da u srednjim i uglavnom nižim njegovim slojevima preovladava disperzivna radijacija, pošto optički put svetlosnog zraka prema toj fitocenozi prolazi kroz nekoliko listova.

Jedan od metoda povećanja produktivnosti biljaka zahvaljujući potpunijoj apsorpciji zračenja koju vrše listovi biljaka u uslovima veštačkog osvetljenja je prostorna struktura svetlosnog polja i njegovo uzajamno dejstvo s fitocenozom.

U slučaju velike lisne površine i ravnomerne raspodele svetla u plasteniku njegova energija koristi se daleko bolje. Navedena zakonomernost je tačna za pojedinačne listove ili ako se listovi nalazi u istoj ravni. Dobro razvijena biljka koristi svetlost bolje nego pojedinačan list, pošto svetlo koje je bilo disperzovano ili prošlo kroz list hvataju drugi listovi. Stopostotna iskorišćenost svetlosti od strane gornjih listova bila bi idealna, ali tada svetlost ne bi više dospevala do listova koje se nalaze niže, i oni bi veoma brzo počeli da se suše. Disperzione svetlosti u donjim zonama skoro da nema. Ova okolnost, kao i potreba da se ostavlja slobodan prostor za rad dovode do poboljšanja svetlosnog režima, posebno za nisko raspoređene listove. Na biljkama se svetlošću prvo zasićuju gornji listovi. Niži listovi dobijaju manje svetlosti, zato duže ostaju nezasićeni. S druge strane, listovi koji se nalaze u uslovima nedostatka svetlosti tokom nekoliko dana, navikavaju se na takve uslove. Iako oni efikasnije koriste manji intenzitet osvetljenja (manje gubitka na potpomažuće disanje , oni se brže zasićuju svetlošću nego gornji listovi. List koji se dugo nalazio u oblačnim uslovima gore se prilagođava iznenadnom jakom svetlu.

Niže je navedena zavisnost između datog indeksa i količine hvatane svetlosti:

m2

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

4,0

4,5

Kn

55%

70%

80%

86%

91%

94%

96%

97%

Količina uhvaćene svetlosti zavisi ne samo od indeksa lisne površine, nego i od veličine listova. Mnogo sitnih listova koji se nalaze jedni iznad drugog „uhvatiće“ manje svetlosti nego jedan veliki list. Idealna veličina indeksa lisne površine (2,5...3,5) zavisi od količine svetlosti. Leti su čak i najniži listovi sposobni da efikasno iskoriste svetlost. Zimi za formiranje listova treba više energije nego što je ono sposobno da uhvati, zato se može održavati niži indeks lisne površine.

    U uslovima veštačkog osvetljenja biljaka, kada su izvori svetlosti raspoređeni, kao po pravilu, nepomično u odnosu na biljke, pravilan izbor uglova padanja svetlosnih zraka na fitocenozu može veoma uticati na racionalnu iskorišćenost veštačkog osvetljenja u uzgoju biljaka.

Preporučljivo je da se svetiljke FLORA LED u plastenicima postavljaju u neprekidne redove ili s malim intervalom neposredno po osi simetrije prolaza (crtež 5). Preporučljivo je da montažna visina svetiljki H (rastojanje od gornjih listova do zaštitnog stakla svetiljke) bude jednaka širini horizontalne projekcije fitocenoze W.


Mobirise

Crtež 5. Šema rasporeda svetiljki

Preporučuje se da se poštuje navedeno rastojanje tokom čitavog perioda rasta biljaka, uz premeštanje svetiljki na gore kako se povećava dužina stabla biljke (2-4 tokom vegetativnog perioda za paradajz ili krastavac). Na primer, za žbunastu ružu svetiljke mogu biti postavljene u stalni položaj. Pritom se postiže koeficijent iskorišćenosti svetlosnog toka 90...95 (praktično čitav tok FAR koji generišu svetiljke usmerava se u oblast fitocenze kulture).

Svetiljke se mogu postaviti u grupama, npr. po 3 komada (crtež 6).

Crtež 6. Montaža svetiljki u grupe

P R O J E K T I

OAO „Minska povrtarska fabrika“, Minsk, Republika Belorusija
kultura: paradajz

Mobirise

Parametri sistema elektro osvetljenja

 

Snaga, W/m2 (1 m2 plastenika)

≈ 75

Osvetljenost fitocenoze, W/m2

≈ 45

PPFD, μmol/m2

≈ 200

Količina svetla fitocenoze na sat

kJ/m2

162

mol/m2

0,72

 

DLI (16 sati)

MJ/m2

2,6

mol/m2

12

radnih sati

2500

Utrošak el. energije, kW-h/m2

190

 

Prirodna FAR

MJ/m2*godina

≈ 1300

Secifična težina

≈ 76%

 

Veštačka FAR

MJ/m2*godina

≈ 400

Secifična težina

≈ 24%

 

Ukupni iznos FAR

MJ/m2*godina

≈ 1700

ukupno

100%

Raspodela svetlosnog toka svetiljki prema proračunu 1 svetiljka na 2m2 fitocenoze.

U poređenju s tradicionalnim sistemom dodatnog osvetljenja na osnovu natrijumovih sijalica visokog pritiska (Дна T600) snage ≈ 80 W/m2:
-na biljakama se zapaža intenziviranje procesā rasta; 
-period do početka plodonošenja smanjio se za 2 nedelje;
-prinos se povećao: u martu za 75%, u aprilu za 30%
-kod uzgajanih biljaka se povećao sadržaj korisnih materija: belančevina, askorbinske kiseline, likopena i fenolnih jedinjenja sa antiradikalnom aktivnošću.


OAO „Minski stakleničko-plastenički kombinat“, Minsk, Republika Belorusija
Kultura: Visoka žbunasta ruža

Mobirise

Sastavljanje svetiljki u grupe po dva komada. Raspodela svetlosnog toka svetiljke prema proračunu 1 svetiljka na 2m2 fitocenoze.

U poređenju s tradicionalnim sistemom dodatnog osvetljenja na osnovu natrijumovih sijalica visokog pritiska (Дна T600) snage ≈ 55 W/m2:

na biljakama se zapaža intenziviranje procesā rasta;

povećanje produktivnosti za 90% (količina ruža s 1 m2);

povećanje prosečne dužine stabla za 5%;

povećanje prosečnog dnevnog prirasta stabla za 10%;

povećanje prosečne količine izdanaka na žbunu za 20%;

poboljšanje koloritnosti i robnog izgleda ruža


Parametri sistema elektro osvetljenja

 

Snaga, W/m2 (1 m2 plastenika)

≈ 110

Osvetljenje, W/m2 fitocenoze

≈ 90

PPFD, μmol/m2

≈ 400

Doza osvetljenosti fitocenoze na sat

kJ/m2

320

mol/m2

1,44

 

DLI (16 sati)

MJ/m2

5,1

mol/m2

23

radnih sati

3600

Utrošak el. energije, kW-h/m2

400

 

Prirodna FAR

MJ/m2*godina

≈ 1300

Secifična težina

≈ 53%

 

Veštačka FAR

MJ/m2*godina

≈ 1150

Secifična težina

≈ 47%

 

Ukupni iznos FAR

MJ/m2*godina

≈ 2450

ukupno

100%

Republika Kazahstan
kultura: krastavac

Mobirise



Parametri sistema elektro osvetljenja

 

Snaga, W/m2 (1 m2 plastenika)

≈ 80

Osvetljenost fitocenoze, W/m2

≈ 50

PPFD, μmol/m2

≈ 230

Doza osvetljenosti fitocenoze na sat

kJ/m2

180

mol/m2

0,83

 

DLI (16 sati)

MJ/m2

2,9

mol/m2

13,8

radnih sati

3000

Utrošak el. energije, kW-h/m2

240

 

Prirodna FAR

MJ/m2*godina

≈ 1700

Secifična težina

≈ 75%

 

Veštačka FAR

MJ/m2*godina

≈ 550

Secifična težina

≈ 25%

 

Ukupni iznos FAR

MJ/m2*godina

≈ 2250

ukupno

100%

Mobirise

Plastenik površine 0,6 ha pušten je u rad u februaru 2019. godine. Raspodela svetlosnog toka svetiljke prema proračunu 1 svetiljka na ≤ 2 m2 fitocenoze.

na biljakama se zapaža intenziviranje procesā rasta;
Za tekući nivo prinosa na osnovu rezultata prve godine rada plastenika očekuje se produktivnost krastavca od 75 kg/m2.
 

Republika Belorusija
Kultura: salata

TABELA

Republika Belorusija
kultura: bosiljak

Parametri sistema elektro osvetljenja

Snaga, W/m2 (1 m2 plastenika)

≈ 120

Osvetljenost fitocenoze, W/m2

≈ 50

PPFD, μmol/m2

≈ 230

Doza osvetljenosti fitocenoze na sat

kJ/m2

180

mol/m2

0,83

 

DLI (12 sati)

MJ/m2

2,2

mol/m2

10

radnih sati (za period vegetacije od 45 dana)

540

Utrošak el. energije (za period vegetacije od 45 dana), kW-h/m2

65

Prirodna FAR

(za period vegetacije od 45 dana)

MJ/m2*godina

0

Secifična težina

0%

Veštačka FAR

(za period vegetacije od 45 dana)

MJ/m2*godina

≈ 97

Secifična težina

100%

Prosečna produktivnost (prinos)

kg/m2

2,0

 

kom/m2

33

Potrošnja FAR po jedinici prinosa

MJ/kg / MJ/kom.

48 / 2,9

Potrošnja el. energije

kW*h/kg / kW*h/kom.

32 / 2,0

TABELA

Republika Belorusija
kultura: krastavac

Mobirise

Parametri sistema elektro osvetljenja

Snaga, W/m2 (1 m2 plastenika)

≈ 270

Osvetljenost fitocenoze, W/m2

≈ 115

PPFD, μmol/m2

≈ 550

Doza osvetljenosti fitocenoze na sat

kJ/m2

415

mol/m2

2,0

 

DLI (16 sati)

MJ/m2

6,6

mol/m2

32

radnih sati (za period vegetacije od 165 dana)

2640

Utrošak el. energije (za period vegetacije od 165 dana), kW-h/m2

713

Prirodna FAR

(za period vegetacije od 165 dana)

MJ/m2

0

Secifična težina

0%

Veštačka FAR

(za period vegetacije od 165 dana)

MJ/m2*godina

≈ 1090

Secifična težina

100%

Prosečna mesečna produktivnost

kg/m2

12-14

Potrošnja FAR po jedinici prinosa

MJ/kg

22

Potrošnja el. energije

kW*h/kg

13

Severna Makedonija
kultura: Kanabis  

Mobirise

Parametri sistema elektro osvetljenja

Snaga, W/m2 (1 m2 plastenika)

≈ 180

Osvetljenost fitocenoze, W/m2

≈ 110

PPFD, μmol/m2

≈ 500

Doza ostevljenosti fitocenoze na sat

kJ/m2

400

mol/m2

1,8

 

DLI (16 sati)

MJ/m2

6,4

mol/m2

29

radnih sati (za period vegetacije od 150 dana)

2400

Utrošak el. energije (za period vegetacije od 150 dana), kW-h/m2

432

Prirodna FAR

(za period vegetacije od 150 dana)

MJ/m2

0

Secifična težina

0%

Veštačka FAR

(za period vegetacije od 150 dana)

MJ/m2

≈ 960

Secifična težina

100%

Prosečna produktivnost

kg/m2

 

Potrošnja FAR

MJ/kg

 

Potrošnja el. energije

kW*h/kg

 

Mobirise

КОНТАКТ

«ИЦ Электролуч
(Сербия, 11224, Врчин, ул. Белградская, 133)
Тел.:
+381 11 805 42 41
+381 11 805 42 42
+381 11 805 42 43
office@ic-el.rs
www.ic-el.rs